Амбасада је 20. марта 2014. године обележила ову тужну годишњицу пројекцијом документарног филма "Злочин без казне", којој је присуствовало око 30 представника израелског политичког и јавног живота, дипломатског и војног кора, медија и Удружења Jевреја из бивше СФРЈ.
Документарни филм "Злочин без казне" доступан је на https://www.youtube.com/watch?v=7SjnK_zyeR0
Пре десет година, 17. и 18. марта 2004. године избило је огромно насиље на Косову и Метохији. Убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца изгубило живот у обрачуну са међународним снагама безбедности. Као нестали још се воде двоје грађана српске националности. Више од 950 особа је повређено, запаљено више од 900 српских, ромских и ашкалијских домова, протерано 4000 људи, срушено и оскрнављено близу 100 српских цркава и манастира.
Етнички је очишћено шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН-а. У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену. У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, докумената... Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седан случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.
Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском језику у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубиног Потока, од којих су се тројица утопила у реци. Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села". Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници КФОР-а.
И десет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању застрашивања коју спроводе поједини косовски Албанци. Инциденти на Косову који су побројани и у извештају генералног секретара УН, део су оркестриране кампање усмерене на застрашивање косовских Срба, са циљем да се спроведе тотално етничко чишћење и затре српска културна баштина. Више од 200.000 неалбанаца је прогнано са територије Косова и Метохије од доласка међународних снага јуна 1999. године, а до данас се само мањи број њих вратио на КиМ. Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље" над Србима на КиМ "планирано и добро оркестрирано".
Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију. Ни десет година после протеривања, већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених лица широм Србије.
Очекује се да ће, у оквиру дијалога Београда и Приштине, тема заштите културно-историјске баштине и омогућавање трајног повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију бити једна од важнијих поглавља дијалога који се већ годину дана успешно одвија уз активну подршку високог представника ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон.
Поводом десетогодишњице Погрома, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије припремила је документарни филм "Погром десет година касније" - http://www.kim.gov.rs/rs/multimedia/video-galerija/item/3172-pogrom-ten-years-later---march-17-2004-march-17-2014