Printer Friendly Version Србија и оснивање Израела (1917-1948) @ 12 October 2019 04:51 PM
Ционистичка идеја о оснивању јеврејске државе први пут је од стране Србије званично поздрављена и призната децембра 1917. године. У време Великог рата, са Краљевском владом ван отаџбине, Србија је признала „Балфурову декларацију“ којом се подржава формирање „националног дома за јеврејски народ“ у Палестини. У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа Српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела. 
 
Балфурова декларација, новембар 1917. године
 
Писмо Миленка Веснића Давиду Албали, децембар 1917. године
 
 
Док су глад и беда савлађивали у целој окупираној земљи све грађане који су постали робовима непријатеља, српска је Влада, следствено својим либералним начелима, имала у виду и у туђини, у Солуну и на Крфу, заслуге својих домаћих Јевреја. Она је одликовала деликатном мисијом др Исака Алкалаја, главног рабина београдског и др Давида Албалу, војног лекара-капетана, које је послала у Енглеску и Америку. У тим земљама, где се поштује слободоумље и слободно такмичење на свим пољима јавног живота, Народ Библије налази се у доста угледом политичком и економском положају. Тамо су изасланици, помоћу својих утицајних саплеменика, знатно користили српској ствари. Виђене енглеске и американске новине донеле су више пута извештаје о договорима са српским родољубивима изасланицима, а беседе др Исака Алкалаја, рабина београдског, постигле су свој несумњиви утисак на тамошњу браћу. Из књиге "Јевреји у Београду", 1926. Игњата Шланга, рабина Јеврејске ашкенаске општине у Београду.
 
Поздрављајући "Балфурову декларацију" Србија је постала прва држава у свету која је јавно подржала  оснивање јеврејске државе у Палестини*. Тек следеће, 1918. године су уследиле подршке Француске и Италије, а касније и осталих држава. "Балфурова декларација" је 1922. године добила шире међународно признање јер је била уграђена у одлуку Друштва народа о успостављању британског мандата над територијом Палестине, ранијом области Отоманског царства. 
 
Године које су уследиле између два светска рата продубиле су пријатељство између српског и јеврејског народа. Краљевска породица Карађорђевић и тадашња југословенска власт остали су доследни подршци датој "Балфуровој декларацији", док је јеврејска заједница у земљи, ашекенаског и сефардског порекла, уживала велики углед међу својим сународницима. 
 
Са све већим усељавањем Јевреја из Европе у Палестину, почињу и прве групе југословенских Јевреја, охрабрене ционистичким идејама, да одлазе у своју "прапостојбину". 
 
Пре Другог светског рата, Краљевина Југославија је 1937. године због интереса за развијањем трговинских односа са мандатном Палестином донела одлуку о отварању Генералног конзулата у Јерусалиму, који је потом развио плодну сарадњу са Јеврејском агенцијом, као и односе са британским мандатним властима и локалним арапским представницима. Паралелно са тим везама, Генерални конзулат је одржавао врло добре односе и са Јерусалимском патријаршијом и тадашњим патријархом Тимотијем. 
 
 
Патентно писмо за првог ГК Иву Де Ђулија издато у име краља Петра II насловљено на 
британског краља Џорџа VI
 
 
*Ауторски чланак Мајкла Фројнда "David Albala: Serbian Warrior, Zionist Hero" Jerusalem Post, 2013
https://www.jpost.com/Opinion/Columnists/David-Albala-Serbian-warrior-Zionist-hero-330619
 
Линк ка Националној библиотеци Израела о писму посланика Веснића 1917. 
https://beta.nli.org.il/en/archives/NNL_ARCHIVE_AL003828392/NLI
 
 
Извор документа: Архив Србије
За већи приказ, отворите фотографију у новом прозору