Print

Музеј жртава геноцида, референтна национална установа културе Републике Србије која се бави истраживањем и неговањем сећања на жртве геноцида почињеног над Србима у Другом светском рату, жртве холокауста и друге жртве нацизма и фашизма, изражава запрепашћење и упућује јавни протест уредништву овог дневног листа које је, упркос својој годинама пажљиво ствараној репутацији угледног и релевантног дневног листа, дозволило да се управо на његовим страницама, непосредно уочи дана када се обележава тужна 80. годишњица успостављања система концентрационог логора смрти у Јасеновцу (Хрватска) – једног од најмонструознијих стратишта у читавој Европи током Другог светског рата које је функционисало у оквирима марионетске Независне Државе Хрватске – појави псеудонаучан и ревизионистички текст из пера новинара Давида Голдмана.

Својим текстом под насловом ,,Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престанеʼʼ (,,This disgraceful mocking of the Holocaust needs to stop nawʼʼ), објављеном у ,,Џерузалем Постуʼʼ од 14. августа 2021. године, аутор, иначе без стручних квалификација и потпуно непознат у међународној научној јавности, укључио се у текућу респраву о појави дисторзије холокауста као појави на глобалном нивоу.

Користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмишљено читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут ,,Јад Вашемаʼʼ и Музеја Холокауста (USHMM).

За пример поменуте дисторзије узет је систем концентрационог логора смрти у Јасеновцу, основан и руковођен од стране Независне Државе Хрватске, без утицаја нацистичке Немачке. Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15%).

У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.

Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.

Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту.

Индикативно је и то да је у том чланку пропуштена прилика да се наведу стварна форензичка истраживања обављена током 1964. године која је извршила комисија у саставу: Алојз Шерцељ, Вида Бродар, Антон Погачник и Србољуб Живановић. Та истраживања резултирала су открићем посмртних остатака укупно 284 жртава, и то у 7 сонди (од којих је 197 њих било у једној гробници).

У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида.

Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту.

Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у ,,Јад Вашемуʼʼ, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег.

У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих. Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.

Музеј жртава геноцида нема сазнања да је ,,Јад Вашемʼʼ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије ,,оригинална документа из Јасеновцаʼʼ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге (три од којих већ крајем осамдесетих година тог истог века).

Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја ,,Јасеновацʼʼ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија.

Штавише, Музеј жртава геноцида је 1997. године предао ,,Јад Вашемуʼʼ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.

Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа?

Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је ,,насталоʼʼ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске?

Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).

Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.

У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој ,,Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србимаʼʼ.

Указујући искључиво на најизразитије неистине изнете у чланку објављеном у ,,Џерузалем Постуʼʼ, Музеј жртава геноцида указује на историјске чињенице, али истовремено позива све да се са пуном одговорношћу и пијететом односе према жртвама Другог светског рата.

Са правом се може поставити питање како се могло догодити то да један међународно релевантан и угледан дневни лист какав је ,,Џерузалем Постʼʼ објави изразито ревизионистички текст којим се суштински негирају специфичан карактер и трагичне последице постојања система концентрационог логора смрти у Јасеновцу?

Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске.

Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу.

Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?

Музеј жртава геноцида јавно и одлучно одбацује и осуђује неистините тврдње садржане у наведеном ревизионистичком чланку којима се атакује на историјску истину и достојанствено сећање на жртве Другог светског рата, док од Вас захтева да објавите ову реакцију како би читаоци били упознати са оним што се уистину догодило у Јасеновцу – једном од највећих и најмонструзнијих стратишта у читавој Европи током Другог светског рата.