Print

На Дан Општине Кањижа 21.10.2021 Дан Иван Рајзингер се симболично вратио у свој родни град на Тиси. Животни пут који је почео детињством у Старој Кањижи 1934, потом несрећним ратом и Холокаустом, новим почетком у Израелу 1949, студијама у Јерусалиму и Лондону и вишедеценијском каријером светски познатог уметника и графичког дизајнера, на достојанствен начин је обележен прошле недеље, откривањем спомен-плоче на његовој родној кући у Кањижи. Житељи и управа Кањиже су тиме, још једном, као и много пута до тада, показали да се са поносом присећају Дана Рајзингера, човека који се без обзира на живот у новој домовини, много пута враћао у свој родни град, одакле је до краја живота, црпео инспирацију за свој уметнички рад. Рајзингер је од ране младости неговао односе са Кањижом и Београдом, радо је учествовао у животу и активностима Јевреја из Србије и бивше Југославије и тиме доприносио српско-израелских културним везама.

Плакат за изложбу у Павиљону Цвијета Зузорић у Београду 2005.

Жени Лебл, новинарка, хроничар и писац историје југословенских Јевреја, забележила је следеће речи о Рајзингеру у књизи ЈУЧЕ, ДАНАС - допринос Јевреја из бивше Југославије Израелу:

Рајзингер Дан-Иван (Кањижа, 1934) у Израелу од јула 1949. године. Са брода је пребачен у шатор прихватног логора Шаар халија крај Хаифе, оданде у трошну бараку крај Херцлије. Мајка је радила као кућна помоћница, а Дан са очухом као молер и фарбар. По преласку у Јерусалим примећена је Данова необична надареност за графику и сликарство, те је примљен у уметничку школу Бецалел, коју је апсолвирао са одличним успехом и добио «Награду Штрук». Убрзо је постаљен за предаавача у школи коју је до недавно похађао. Траума Холокауста, у којем је игубио оца, остала му је урезана у душу, те је један о његових првих радова био серија од 53 апстрактна симбола «Ватрени свици». Тај монументални поетски приказ јеврејске трагедије изложен је у сталној поставци Музеја дијаспоре у Тел Авиву још од његовог отварања 1979. Године (...) У »Јад вашему» постављено је његово дело «Јерусалимско светиште». Године 1958. Дан је у Бриселу уредио израелски павиљон за Светску изложбу и извесно бреме провео у Лондону, где је излагао у Central School of Art. Најплоднији је творац амбелема градова, болница, израелских културних установа (Хабима, Хан, Горњи подрум, Бетшева), као и Израелског министарства за туризам, Завода за социјално осигурање, Друштва за заштиту деце, авиокомпаније ЕЛ АЛ, Аркиа, Делек... Он је обогатио нашу визулену околину великим бројем знакова и кратких, али наметљивих симбола лаких за идентификацију - често двојезичних, у духу и императиву нашег доба, а у Београду дизајн за позориште Атеље 212 (...) Године 1986. пројектова је симбол у земљи најпрестижније Награде Израела, који је и сам добио 12 година касније, 1998. на 50. годишњицу државе у коју се као дечак уселио на њен први рођендан.

Представљање новог визуелног идентитета београдског позоришта Атеље 212, 1989.

Рајзингер је свом родном граду даровао двојезични српско-мађарски лого Кањиже, а Скупштина Општине га 2004. одликовала признањем Pro Urbe за истакнуту делатност у сфери уметности.

Иницијатива за постављање спомен-плоче на родној кући Дана Ивана Рајзингера потекла је од Амбасаде Србије у Тел Авиву, а уз велику подршку Општине Кањижа, после више месеци, реализована је откривањем плоче од стране председника општине Роберта Фејстамера и Дановог сина Илана Рајзингера 21.10.2021. године.

Свечаност и откривање спомен-плоче у Кањижи, 2021.

Овом приликом се посебно захваљујемо гђи. Анабел Рајзингер и сину Илану Рајзингеру, председнику Општине Кањижа г. Роберту Фејстамеру и гђи. Ливији Варади Вранић из протокола и информисања Општине, заменици амбасадора Израела у Београду гђи. Мајан Бен Тура, гђи. Бранкици Љамић и проф. Зорану Блажини, сарадницима и пријатељима Дана Рајзингера, као и свим добрим људима који су подржали иницијативу и присуствовали свечаности у Кањижи.

*фотографије и илустрације су ауторство Општине Кањижа и породице Рајзингер